nama je cerkica, koja je bila svjetski napor, i osim sto smo je ljuljali, nosali, nijesmo smjeli pored nje malo glasnije dosati jer se budila na svaki i najmanji zvuk. Njoj sam morala da prekinem, mada polako i postepeno, dojenje, jer sam ostala trudna i imala sam od pocetka rizicnu trudnocu sa kontrakcijama i hematomom. Vec sam nedje pominjala da je to bilo traumaticno iskustvo za obje. Bas smo se bili prepali kako ce joj sve pasti kad stigne bebac, jer je bas bila vezana za mene. Ali ne biste vjerovali, onog dana tj prve noci kad joj je brat stigao, ona je pocela da spava kao top, nije trazila da je ljuljamo i uspavljujemo i ne da je postala manje naporna nego ni malo vise nije imala slicnih bisera. Ne razumijemo sta joj se desilo. 

Mada su imali ispada po neku noc i ona i stariji joj brat koji je tada imao vec pet godina pa su oboje znali da dodju uvece kod nas u krevet. Tako sam u pojedinim momentima spavala sa trioje djece od kojh je jedna bila beba. Nju smo poslije nekog vremena prebacili u obu sa starijim bratom, a u pocetku, prvih par mjeseci smo imali dva kreveca u sobi.

Htjela bih da kazem nesto na temu dojenja,a najvise zbog planiranih akcija u cilju promovisanja dojenja,koje,kako sam shvatila Kristinu,ima u planu…

naime,prvo-ja sam ZA dojenje,tu covjek ne treba da ima dilemu,ali me istovremeno i nacin na koji se promovise dojenje u medijima posljednjih godina pomalo iritira..prije 3 i po godine,kada sam postala mama,najprirodnije mi je bilo da dojim,ali-beba je bila uspavana zbog zutice,ja sam imala neke blaze komplikacije,ali sam bila danima pod bolovima,babice su mi odmah rekle da su mi bradavice uvucene,uzalud sam ih molila da mi pokazu kako da zadrzim mlijeko,ostali smo u bolnici dugih 5 dana i epilog je da smo se nekako mucili 4 mjeseca kombinujuci dojenje i vjestacko mlijeko i onda sam odustala..moja beba je od pocetka imala problem sa zatvorom i ja sam toliko preplakala,ubijedjena da je vjestacko mlijeko zatvara (sto se na kraju nije ispostavilo kao tacno jer je imao fizicku anomaliju crijeva,pa nam u tom slucaju ni dojenje ne bi pomoglo, ali i to se ok zavrsilo)….a istovremeno sam gledala spotove,bilborde,postere u Domovima zdravlja koji preporucuju dojenje i bila bijesna jer u Bolnici a i kasnije patronazne sestre ti uopste ne pomazu,naprotiv…zato mislim da ne treba voditi kampanju ZA dojenje vec ZA onim zenama koje hoce da doje a ne umiju…a one koje ne zele da doje,pustiti da to i urade jer je to njihovo pravo…Zasto ovo kazem?imam utisak da se stvaraju dva suprostavljena tabora,za i protiv,sto je besmisleno jer smo svi na istoj strani,ali mozda imamo razlicite nacine i pristup…Ne mislim da ako ja napr dojim,a moja drugarica ne,da sam ja bolja majka…tako da ne bih to svrstavala u kategoriju “modernog ili demode”. ..takodje,ukljucivanjem javnih licnosti u direktnu promociju dojenja moze se stvoriti i kontra efekat,prilicno je diskutabilno ko od javnih licnosti zasluzuje da dobije prostor da kaze:ja dojim,radite to i vi…pa sto ako tamo neka pjevacica/glumica/politicarka doji?Mislim da je cak bolje ukljuciti anonimne mame…Tako da bi nekakva akcija zapravo trebala za pocetak da bude vise usmjerena na motivaciju babica i ljekarskog osoblja da objasni mamama sve u vezi sa dojenjem…

Takodje,potpuno se slazem da treba dojiti na javnom mjestu,ni tu nikad nisam imala dilemu,ALI….primjecujem da se sad ide u drugu krajnost…ako je beba gladna,a mama i beba su  napr u Trznom centru,zasto mama ne potrazi najblizu klupu,ili se pokrije maramom i sl. jer nema potrebe dojiti bebu ispred nekoga ko je dosao da popije kafu i nema zelju da gleda necije grudi recimo…tu mi nije vise problem dojenja vec osnovne prsitojnosti…(bila sam svjedok jedne takve situacije)…

sad brojim dane do porodjaja i nadam se da cu imati vise srece sa dojenjem ali vec mi je u glavi milion pitanja i dilema-kakvi oblozi,pumpica,koliko cesto i sl…..

zato i pisem iz ovog ugla-mame kojoj treba objasniti sto i kako,da bi uspjela u namjeri da pruzi bebi najbolju ishranu,bez svrstavanja u dobre mame-dojilje i lose mame-nedojilje….

Kad je u pitanju dojenje(ako žena nema zdravstvenih prepreka), uz adekvatnu pomoć može pomoći i sebi, a da ne pričamo o koristi za bebu. Ja smatram da postoje majke kojima je interes djeteta preči od svog, i one druge. Ne samo kad je dojenje u pitanju.

Malo ću skrenuti sa teme, ali recimo, pomenu Kristina svoj tel da se zovne kad zatreba u vezi dojenja, čini mi se u Srbiji postoji telefonska linija HAlo beba( mislim da se tako zove). Tu rade patronažne sestre, medicinsko osblje i sl koje telefonmskim putem pomažu oko svakog problma oko mkojeg roditelji/staratelji imaju nedoumice. Tako sam makar čula. Kako bi bilo divno da mi imamo to. Naravno, podršku i konkretna djela.

Da, da znam. ZAto i rekoh da skrećem malo steme. Ali mislim da je halo beba korisna. Makar kako ja shvatam njen rad.

Extra! Sve što je potrebno!

Kristina said:

Projekat koji cemo mi raditi ce se odnositi na dojilje odnosno one zene koje imaju zelju da doje i krecu sa dojenjem, ali zbog bezbroj problema koji znaju da se jave, odustaju jer nemaju konkretnu podrsku i pomoc. One koje nemaju zelje da doje nemamo sto ni da motivisemo jer su one u startu odlucile da nece to da rade. kad je medicinsko osobolje u pitanju, probacemo ,ali necemo se  previse zalijetati jer znas i sama kako se tamo radi i koliko se volje i zelje ima. Sustina je da ce biti obucene zene,majke koje su podrzavateljke dojenja, koje imaju zelju da pomognu, koje ce proci strucnu obuku i koje ce biti na raspolaganju zenama koje se budu porodile, da li i u samim porodilistima, ili prvo u telefonskom kontaktu ali i po potrebi u direktnom, preciznije cemo znati ubrzo.

 

 

Kristina said:

Obuka ce podrazumijevati sve sto se tice dojenja, od osnovnih stvari, anatomije dojke i tih takvih bazicnihmedicinskih detalja da bi se shvatila sustina funkcionisanja tijela, do svih mogucnih nacina na koji se moze pomoci zenama koje imaju problema sa dojenjem, i davanja.

ko ce vrsiti obuku?kako planiras to organozovati?

potrebna je podrska i informisanost u svakom smislu, ma svaki nacin na koji se zenama moze pomoci i olaksati. pocetak dojenja je stvarno stresna stvar, posebno sto sve krene dok se zena jos ni ne oporavi od porodjaja. postujem ako neko stvarno zbog nekog problema ne uspe da doji, ali sad razmisljam od par meni bliskih zena ni jedna nije dete dojila duze od 3 meseca. prva seje bas htela i mucila se ta tri meseca dok nije bukvalno kolabirala izmuzavajuci se i na kraju zavrsila sa mastitisom i onda je odustala, druga se nekako izmuzavala pa merila koliko daje bebi pa je svaki put sve manje i manje uspevala da izvuce, treca je pokusala 2 dana al posto eto ni njene sestre nisu dojile siguno ni ona nema dovoljno mleka, cetvrta je prvih 7 dana se trudila. al su je bolele bradavice pa je beba stalno plakala pa je babica koja joj je prijateljica rekla da ne muci to dete nego nek odmah ukljuci bebelak i to malo jace od doze koja pise za taj uzrast jer je beba bas napredna, a i njenoj mami je isto bilo zao da se muce i da nju to boli, pa joj je eto dala podrsku?! i jos jedna je jedno 15ak dana pokusavala, ja isla da je masiram, i bas je lepo imala mleka, nije imala puno nekih dodatnih problema osim sto je stalno tripovala kad beba zaplace da je to sigurno jer je gladna, i kad je otisla na kontrolu (to sam vec pisala ovde prosle god) beba navodno nije dovoljno napredovala pa je dr rekla da dodju opet sutradan ako ne dobije jos ne znam ni ja koliko grama da joj ukljuci vestacko…

mozda sam malo bzvz opisala, ali hocu vam reci da m se cini, osim ove sto se stvarno mucila, kao da su nekako brzo odustale, treba zene da shvate da je to proces kome cesto treba malo vise da se zaleti….  a da ne pricam o “podrsci” mama, tetaka, strina koje su sve dojile al sad kad vec postoji to da se kupi nemoj mi se ti muciti a medicinsko osoblje cu samo preskociti! 

ja sam negde opisala svoje muke sa prvom bebom i kako i koliko nam je trebalo da krene da sisa, i naravno da sam neiskusna u stahu da je gladna pokusala da joj dam i adaptirano, srecom samo jednom i ona ga je odbila… sad se setih da smo na prvu kontrolu  po preporuci ped iz bolnice otisli posle 5 dana, upravo zbog svega sto nam se desavalo. odemo kod  dr mice i naidjemo na dr ninu, koja nas je isprepadala i uspanicila neverovatno ( nekeko vise volim stalozene ljude koji ti pojasne situaciju) i nekeko kao da mi nije verovala da uopste pokusavam da dojim bebu, pa me ispitivala, pa  je merila i gledala dva puta, pa mi deset puta ponovila da je beba morala da napreduje ne secam se ni ja koliko, a priom dok to sve traje meni curi mleko na sve strane…