U djetinjstvu su nam smetale, vrijeđale nas, i često smo zbog njih gunđali. Ali sada, kada smo odrasli, i imamo svoju djecu, mi razumijemo da je to bilo izraz ljubavi i brige naših roditelja. I šta više, i sami ih često ponavljamo, jer su to postale izreke koje se prenose sa koljena na koljeno. To su one rečenice koje smo čuli bezbroj puta. Sada su nam simpatične i smiješne.
Najviše zbog toga što ih i mi, kao roditelji, govorimo svojoj djeci.
Da li se sjećate ovoga:
- Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?
- Kad porasteš, samo će ti se kazati!
- Obuj te papuče, prehladićeš se s nogu!
- Zakopčaj se, gola su ti leđa, odoše ti bubrezi!
- Sto puta sam ti rekla ne ljuljaj se na stolici.
- Tamo gdje si bacio, tamo i traži.
- Završila sam školu prije 20 godina, i dan – danas pamtim tablicu množenja.
- Ja sam u tvojim godinama…
- Ne interesuju me druga djeca, nego ti!
- Zato što ja tako kažem, eto zato!
- Gledaj me dok pričam s tobom!
- Vidiš li ti koliko je sati?
- Ko je koga rodio, ja tebe, ili ti mene?
- Dobićeš ti svoje kad dođemo kući.
- Zatvori ta vrata, nisi rođen u čamcu.
- Isti otac…
- Razumjećeš kad dođeš u moje godine.
- Jednoga dana i ti ćeš imati djecu, pa ćeš da vidiš!
- Dok ti ja kupujem, oblačićeš se tako. Ako hoćeš da se modiraš, idi i zaradi svoje pare!
- Da te nisam čula da kažeš “neću”!
- Tvoja jedina obaveza je da učiš!
- Smanji tu muziku! Nemoj da ti ja uđem u sobu da je smanjujem!
- Pazi kako pričaš sa mnom!
- Pamet u glavu!
- Sjetićeš se ti mojih riječi.
- Imaš li ti kuću?
- Dok si pod mojim krovom…
- Da se nacrtaš za sekund ispred mene…
- ZARADI, PA TROŠI!
Izvor: Buka
