Kako se menjao način života, menjale su se i igre.
     Deca su se nekada igrala zajedno, na ulici ili u dvorištu. Bitna osobenost tih igara ,bila je da se učesnik u igri nadmudri i pobedi brzim fizičkim ili misaonim reagovanjem, promućurnošću, veštinom, spretnošću i duhovitošću.

     Danas je računarska tehnologija ušla u svet dečjih igara i kompjuterske igrice su postale najvažnija dečja igra. U tim igrama dete samo sedi po nekoliko sati za kompjuterom, samo se sa sobom igra pa je tako odstranjena socijalna, tj. društvena kolektivna uloga dečjih igara. Dete je upućeno na asocijalni način života sa svim što takav život znači i proizvodi.

     Veliku ulogu u izboru dečjih igara imaju roditelji. Treba se izboriti sa iskušenjima pasivnog načina igranja i podsticati decu da se što više igraju misaonih i društvenih igara.

     Nedavno sam bila u poseti porodici naših prijatelja, koji imaju sina od 5 godina. To su divni  mladi ljudi, obrazovani, sa karijerom, prijatni i posvećeni vaspitanju svog deteta.

     Zajednički su napravili igru koja se igra po istim pravilima kao i igra NE LJUTI SE ČOVEČE. Razlika je što svi igrači polaze sa istog mesta, put do kućice je mnogo duži, i kućica je jedna.

Pobednik je igrač koji prvi stigne do kućice.

     Na tom putu dete mora da preskoči niz prepreka. Kad stane na polje sa slovom S, izvlači karticu sa nekom rečju koju treba da pročita, slovo M znači da izvlači karticu sa matematičkim zadatkom primerenom dobu predškolskog deteta, slovo E je reč na engleskom jeziku.

Ima dosta polja sa sličicama životinja, pa polje sa slikom petla znači da igrač treba da kukuriče, sa slikom svinje da grokće, i tako dalje…Tu je i fizička aktivnost, neka polja daju zadatak igraču da uradi 15 trbušnjaka, neka 10 čučnjeva, pa sklekovi.

      Ko ne ispuni zadatak mora da se vrati nazad.

      Moj mali prijatelj i ja smo odigrali igru 2 puta. Na svom putu do kućice sam nešto računala, njakala, groktala i ostalo, dva puta sam radila čučnjeve i trbušnjake, sreća da sam preskočila polje sa sklekovima. Svima je bilo zabavno, posebno dok sam ja, posle ukusne i obilne večere, obučena u popodnevni  kostim, na podu domaćinove dnevne sobe radila 15 trbušnjaka.

      Igra je zaista korisna, jer u sebi sadrži i misaone i fizičke aktivnosti. Dete je još u fazi izrade podloge za igru razvijalo svoju kreativnost, a sada kroz zabavu unapređuje svoje znanje i razvija svoje sposobnosti.

     Igru najtoplije preporučujem i odraslima, posebno onaj deo sa fizičkim aktivnostima.