Šaljivo pismo jedne majke za Pipi Dugu Čarapu: Naše škole su bolje od tvoje, u njih se ne ide

PIŠE: Marina Mugoša, sociološkinja i mama sedmogodišnjaka

Draga Pipileta (Pipi Duga Čarapa) junakinjo lektire u drugom razredu osnovne škole u Crnoj Gori, ako si kojim slučajem pomislila da si posebna grdno se varaš. Tvoj Pipinovac ne može parirati našoj “vječnoj” ni po jednoj tački.

U školama koje si ti poželjela da pohađaš možda se jedu karamele ali u naše, pa one su baš kao iz snova, u njih se ni ne ide. Kod nas je moguće da padne dosta kiše koja nas potpuno onesposobi ili pak da naše planinske vrhove zabijeli snijeg koji je takođe odličan izgovor da se u škole ne ide.

Mi smo turistička zemlja koju turistički sami posjećujemo, zvuči apsurdno ali tako je. Samo mi možemo razaznati facijalne ekspresije naših zaposlenih u ugostiteljskim objektima, autentični gestovi poput onih: “E, što ćeš?” sa blagim pokretom glave ka gore. Tako da smo sami sebi najzahvalniji gosti.

A i lakše nam je tako, zamisli da su nove generacije redovnije u školi i da moraju da savladaju sve to silno gradivo, da njime iznenade sve one koji dođu sa strane, da ih naši maniri podsjete na bogatu istoriju kojom se dičimo. Veruj mi Pipi da bi ih u kraljevstvu tvog tate mnogo ljepše dočekali.

Elem, žao mi je što je policija imala pokušaj da te natjera da kreneš u školu ali mi nije žao što si ih nadmudrila. Naša policija nije zainteresovana za školu, jer kada bi oni ulagali u svoje obrazovanje onda bi možda morali da riješe slučaj uspaljenog mladog Čeha koji našim školama prijeti bombama. To je takođe odličan izgovor da djeca ne idu u škole. Naš sistem ti je poput bika kojem si iščupala rogove, bijesni smo i nezadovoljni, a šta nam rogovi predstavljaju….? Nisam pametna, možda pravni i obrazovni sistem.

Sigurno zaključuješ da sam odlično savladala tvoje avanture ali varaš se ako misliš da idem u drugi razred, ja sam samo mama dječaka čiji je raspust od tri sedmice bio ispunjen čitanjem sto pet stranica tvojih dogodovština. Pored toga, analizirali smo na nekoliko stranica prvu lektiru. Možda si iznenađena što se ja time bavim ali takve su naše škole, da bi se djeca do petog razreda opismenila neophodna je pomoć roditelja. Mi pomažemo, oni ne idu u škole i šta sllijedi …. Ne znam, osjećam se kao Snažni Alfred koga si oborila na pod.

Ja sam majka, mogu sve, a onda shvatim da je sistem jači od mene, da dosta vremena provedem u domaćim zadacima, da se trudim da naučim redu i radu svoje dijete a na kraju, čemu? Da bismo lakše tražili put za Pipinovac, ili da bi sjutra moglo da se kaže: ” Kakve su ove nove generacije, mi smo bili sjajni!”

Procedure i Izazovi Samohranog…

SOS linija baner

Leave a Reply