Poziv građanima da ne kupuju piletinu i goveđe meso iz Brazila

Glavna veterinarska inspektorka Mirjana Drašković pozvala je građane da ne kupuju pileće i goveđe meso iz Brazila, jer se ne može garantovati bezbjednost te hrane, pošto se u Crnoj Gori ne ispituju svi parametri rizika i genetske modifikacije.

Ona je za Dan istakla da je iz Uprave za inspekcijske poslove nijesu konsultovali prilikom izdavanja saopštenja da na tržištu nema govedine iz Brazila i da je situacija na tržištu bezbjedna.

Iz Uprave za inspekcijske poslove saopštili su ranije, na pitanja Dana, da na crnogorskom tržištu nema govedine iz Brazila.

Drašković naglašava da su od početka 2017, uprkos njenom upozorenju da se iz Brazila ne dobavlja hrana, uvezena četiri kontejnera sa po 26 tona mesa, prije svega piletine.

“Evropska unija je zabranila uvoz mesa iz Brazila i drago mi je da je konačno Evropa reagovala, jer ja godinama pričam da se uvozi sumnjivo meso. Iako sam na odmoru, ja sam svakog dana u kancelariji i niko iz Uprave za inspekcijske poslove me nije kontaktirao, da i ja nešto kažem u vezi pitanja koja su im proslijeđena u vezi sa mesom iz Brazila. Odavno sam protiv uvoza mesa iz te države zbog genetskih modifikacija i mnogih drugih stvari za koje procjenjujem da čine visok rizik za zdravlje naših građana. Zato sam ranije kazala da su četiri pošiljke tokom 2015. bile neispravne, u jednoj je bila i salmonela, i javno tražila da se zabrani uvoz. Drago mi je da je EU potvrdila moju priču, jer sada vidim po stranim medijima da su korumpirani veterinarski inspektori u Južnoj Americi davali sertifikate za izvoz mesa za Evropu i treće zemlje”, kazala je Drašković za Dan.

Ona je istakla da se ne može reći da je bezbjedna hrana iz Brazila jer se ne ispituju svi parametri na koje zakonodavstvo EU obavezuje.

“Mi nećemo neke parametre, kao što su kokciodiostatici, da unesemo u naše propise. Vjerovatno zato jer su oni koji daju dozvolu za uvoz svjesni da ćemo naći nešto nedozvoljeno. Mnoge druge štetne i otrovne materije se ne ispituju, a o genetskim modifikacijama da ne pričamo, jer naše laboratorije nemaju kapacitete za to”, upozorila je Drašković.

Ona kaže da mi možemo govoriti da je meso koje se uvozi bezbjedno samo u onom dijelu koji naše laboratorije mogu da ispituju, a to je nedovoljno.

“Na crnogorskom tržištu sada ima mesa iz Brazila. U 2015. goveđe meso je manje uvoženo, a pileće jeste jako puno, a ono je najopasnije. U 2015. su uvezena 44 kontejnera sa po 26 tona težine. U 2016. imali smo 31 kontejner, svaki težak preko 26 tona. Ove godine tokom januara i februara, uprkos mom predlogu da se uvoz obustavi, jer ja sam to mogla da preporučim kao ekspert za bezbjednost hrane i glavni veterinarski inspektor za bezbjednost hrane, uvezene su četiri pošiljke od po 26 tona, znači preko 100 tona mesa iz Brazila je stiglo u našu državu”,  naglašava Drašković.

Ona kaže da su iz objekta BRF u Brazilu, iz kojeg je EU zabranila uvoz 2015, u Crnu Goru stigle dvije pošiljke.

“U Brazilu se sada ispituje više objekata iz kojih je, vjerovatno, stizalo meso kod nas. Godinama se tamo izdaju sertifikati za izvoz preko korumpiranih inspektora. Te pošiljke uopšte nijesu pratili bezbjedni sertifikati. Mi nijesmo znali šta nam ulazi u Crnu Goru, jer neko nije htio da se zna”, istakla je Drašković.

Ona objašnjava da se pošiljke mesa iz Brazila često prodaju dok putuju prema destinacijama.

“Ukoliko neko otkaže pošiljku ona se šalje u one države za koje se zna koje analize ne mogu uraditi. Kod nas se uvozi meso iz Brazila godinama, uprkos mojim upozorenjima, što javnim, što službenim. Lično ne mogu ništa da zabranim, samo mogu da predložim, i ja sam to uradila. Valjda ima sigurnijih destinacija, odakle se meso može uvoziti”, zaključila je Drašković.

Drašković upozorava da ako je EU zabranila uvoz i Crna Gora treba da reaguje na isti način.

O opasnosti mesa iz Brazila informisala sam sve od Ministarstva poljoprivrede, preko medija, do Uprave za inspekcijske poslove. Nadležne službe nijesu ništa preduzele i zaista moram na to da upozorim građane. Kod nas se dobijaju dozvole za uvoz hrane, a sve što treba da se uradi je da se traži dozvola. Ako meni nijesu vjerovali, sada moraju vjerovati EU, kazala je Drašković.

Ona je dodala da bi trebalo da se zapitamo zašto nam djeca sve češće obolijevaju od raka, te što se malo vodi računa o tome čime nam se hrane građani.

Izvor: CDM

 

 

HiPP

Procedure i Izazovi Samohranog…

Comments

  1. Kupujemo otrov za svoje pare. Usla sam prije mekoliko dana u Laković, pored sektora mesa se ne moze proci. Voljela bih da neko od inspekcije podje u francu na starom aerodromu u rashladnoj stoji trulo meso zeleno od muke. Uzas!

  2. Dobro jutro. Mnogi od nas to znaju,već od početka Januara kada su dobili stomačne viruse,itd…. Grehota što su i među njima bile bebe za koje je logično gledano u prvim mjesecima kad se uvodi čvrsta hrana idealni obroci sa piletinom,i pilećom džigaricom…. Pogotovo od divnih upakovanih “koka” sa divnim rokom upotrebe. Strašno! Jedino bezbjedno meso možemo kupiti od provjerenih seljaka sa sela koji ne prihranjuju živinu i stoku koncentratima.

Leave a Reply