Primjetila sam u posljednje vrijeme da se u prvom tromjesecju trudnoce sve vise i cesce koriste tablete ili vaginalete progesterona. Ja sam ih koristila dva puta, prvi put kao preventivu, a drugi kao obaveznu terapiju zbog hematoma, krvarenja, kontrakcija, ma svega. Malo mi je problematicna ova preventiva, iskreno, ali sam revnosno slusala savjete doktora. Sta mislite o dodatnom progesteronu, koji inace nase tijelo prozivodi u velikim kolicinama u toku trudnoce

Nisam trudna, ali sam imala hematom u prvoj trudnoci. Na dan prve kontrole (znaci neka 6,7 nedelja trudnoce), sam bas obilno prokrvarila i mislila da je gotovo sa trudnocom. Hitno kod dr, srculence kuca li kuca, ali hematom je bio tu. Naravno dobila sam injekcije progesterona, strogo mirovanje i ja sam se toga bas pridrzavala. Bukvalno sam ustajala samo do wc-a, strah je bio preveliki. Srecom, hematom se dosta brzo povukao, bebac rastao i ja sam brzo mogla da se vratim normalnim aktivnostima, vratila se na posao isl.

Ne znam ni kako da pocnem ovaj post, buduci da sam jos malo zbunjena i malo srecna.  Vjerujem da se ovo racuna kao pocetak?

U svakom slucaju, u toku ove godine obisla sam 5 ljekara, koji su mi preporucili da prije nego planiram trudnocu odradim i proceduru otklanjanja polipa (koji su po jednima bili smetnja za zacece, a po drugima za odrzavanje trudnoce)… Elem, zbunjena i razdrazljiva, cekala sam da vag. i cerv. bris budu u redu (leukociti povecani, a nicim izazvani ), pa da se dogovorimo oko toga ko preoceduru (histeroskopiju) treba da odradi, kako i kada… Na osnovu suprugovog spermograma, preporucili su i inseminaciju (ako smo “nestrpljivi”) i nekako na pola puta, ja sam vec bila umorna od svega… Od selidbe od jednog do drugog ljekara, nalaza, preporuka… I tako dodje ljeto i ja sacekam da se svi vrate s godisnjih odmora, pa sacekam jos malo jer se (po ko zna koji put ) zapitam da li ja sve to zaista zelim… Imala sam krvarenja izmedju ciklusa nekoliko puta i zbog toga sam u oktobru i posla ponovo da provjerim da li mi je histeroskopija potrebna i konacno je zakazem. Kad – iznenadjenje broj 1! Polipi dosuse jos tu, ali manji i ne stvaraju vise pregradu (septum) koji bi mogao da izazove smetnju… Kaze dr da mozemo na inseminaciju bez brige i da on ne vidi potrebu za bilo kakvom intervencijom… Izadjem ja iz ordinacije, po malo skepticna, ali odlucim da razmisljam pozitivno (na prvu loptu, kao rijetko kad ) i zakazem konsultacije u privatnoj klinici za vantjelesnu oplodnju… I taj dr takodje kaze da mozemo planirati inseminaciju vec nakon narednog ciklusa, i da mu se javim drugog dana ciklusa da pocnemo s procedurama… I izadjem ja u suncan dan, i dalje vodjena odlukom da stvari sagledam na bolji nacin… Trebalo je sacekati 10-ak dana do ciklusa (koji je trebao biti za vikend/u ponedeljak) i cekala sam  medjutim, kad ni juce nije bilo nista d ciklusa prosla sam i hrabro uradila nalaz BETA-HCG koji je pokazao da sam u drugom stanju!  E, sad, s obzirom na cijelu situaciju, nekako se ne mogu lijepo ni obradovati dok sjutra ne ponovim nalaz (parametri bi trebalo da budu duplo uvecani ako je sve OK) i u srijedu ne vidim svoju doktoricu… E, onda cu ljudski da se obradujem!

Da se vratim na ono zboge cega je ova tema i otvorena: simptoma, osim toga da mi se stalno spava, imam potrebu za cudnom hranom (cevapima, burecima i sl.) i da sam malo pogubljena – nemam.  Osluskujem samu sebe, ali nista… osim blagog nestrpljenja da provjerim i uvjerim se da je sve u redu i rijesenosti da cu u narednih devet mjeseci da – uzivam!  O drugim stvarima koje su mi se motale po glavi i razlozima zbog kojih sam zbunjena ovom lijepom vijescu – pisacu pod nekim drugim temama… Sad mi svi drzite palceve, jeste me culi!?    

E da promjene raspolozenja – nije ni da sam inace zlatna, ali sad sam baaaas zabriljirala…

Od jutros sam na smjenu bila: srecna, sjetna, histericna, pa smirena (i previse), itd. itd. Periodi demokratije su mi posebno simpaticni… A samu sebe iznenadim kad iz svega toga pocnem da se svadjam, nicim izazvana.

To za hranu vjerovatno jeste tako… Ja imam i dodtani problem – nakon dvije godine u kojima sam ostavila pusenje, prije mjesec i nesto sam ponovo pocela i naravno – od juce ponovo prestala i sad bih bubreg prodala za cigaretu…

Mamika, hvala puno! Imamo jos puno vremena do slinga tako da se ne opterecuj s tim. Mislila sam i da nam ti imas nesto novo reci, onaj me dio komentara sa osmom sedmicom zbunio:)

Mirjana, sve si dobro shvatila:) A stalno se prisjecam kako sam prije deset godina mogla da garantujem svim i svacim da preko jednog djeteta nikad imati necu:)Mada sam se do sada nekoliko puta uvjerila da puno toga sto se planira nikada tako ni ne ispadne, srecom8

Kristina svaka cast!!!

A nemoooooj, znas li sto je to! Ma dno, stvarno me sramota, ali sam odlucila, uz sugestiju prijateljica, da svim zgrozenim govori – i jos cu, i peto, i sesto, pa neka se zgrazavaju. Neka to, nego su to uglavnom zgranuti komentari zena starijih, koje mi majke mogu biti, koje su izgleda zaboravile koliko su familije imale djece u njihovo doba:)