🙂 Da, pa ti ga nabroja u smetnje u tridnoci:) Bas si me nasmijala.Ima dosta truidnica tih momenata

mm je prisustvovalo porodjaju, ali ne mom   – kao student medinice, za vrijeme prakse, i kaze da je to nesto najlepse na svijetu!

na zalost, mojim prodjajima nije prisustvovao, a oboje bismo to voleli. razloge znate – ne moze jer ne postoje uslovi! nadam se da ce, dok mi napravimo trece dijete, ti uslovi postojati.

ipak, prvog puta je uz mene bio njegov prijatelj i kolega ginekolog koji mi je zaista bio od pomoci, mada mislim da ga i dalje boli saka od mog stiska bio je tu da malo porazgovara sa mnom, da mi skrene misli, da zajedno “disemo”, a na kraju me drzao za ruku. koliko bi mi to sve bilo ljepse i lakse da je umjesto njega to bio mm!!! jos jace bih mu stisnula saku!

dakle, glasam za jedno veliko DA!!!

ja licno ne mogu da prezalim sto ne postoji mogucnost da muz bude sa mnom na porodjaju,to sam mu i sto puta rekla,i iskreno,ne bih ga ni pitala,hoce ili nece,morao bi i to ne toliko zbog “neopisivog osjecaja” jer ja spadam u one koje bi najradije prespavale sam porodjaj (u Pg uslovima,da su neki drugi uslovi mozda bih i drugacije razmisljala) jer ja jedva cekam da se sve zavrsi kako treba,da vidim da je beba zdrava i tek onda je za mene uzivanje,ali sam osjecaj da je on tu pored mene,da me drzi za ruku,izmasira,smiri,utjesi i sl. bi mi mnooogo znacio…i ne mislim da treba da ih stedimo jer je to “pretesko ” za muskarce, kao da nije tesko i za nas,a i ne mislim da bi nas to udaljilo,naprotiv…moj stav je:zajedno smo ga napravili,zajedno treba da ucestvujemo i u svemu drugom sto slijedi..tako da…..ZA! (ali,dzaba nam…)

e,da..i,iskreno,nervira me taj argument kako nema mjesta za tate u porodjajnoj sali,kao da se do sad nije mogla odvojiti sobica za to,ne trebaju tu neki specijalni uslovi,vec treba volja i svijest o potrebi i vaznosti ucestvovanja muskarca u svim stavrima vezanim za dijete….

Znam ja tate koije su prisustvovale porodjaju svojih zena u sred Klinickog centra. Sve moze izgleda tamo, zna se kako

Rodila sam u Splitu, zajedno sa suprugom. Mi smo bili zajedno trudni i zajedno smo rodili, aktivno je sudjelovao u porodu i nakon poroda i mogu vam reči da je to uistinu posebno iskustvo. Izraz lica mog supruga koji je prvi ugledao malog i s njim zajedno zaplakao, je makao svu bol i donio duplu radost…..stvarno mi je žao što u Crnoj Gori ne postoji ta mogučnost. U Hrvatskoj da bi otac ili neko drugi mogao sudjelovati na porodu mora  ( skoro u svim bolnicama ) završititi tečaj. Tečaj ili školice na koje idete je svakao nešto za preporučiti.

Tako da ukoliko vaš suprug želi sudjelovati i imate priliku za to, nemojete mu to uskračivati…..

Cure drage, muškarci su ratnici, borci,  tako da oni ne padaju tako lako u nesvijest kad vide krv!!!

A priče da to može utjecati na vaš odnos, po meni ne drže vodu…to je plod vaše ljubavi i zajedno ste došli do njega…

Moram priznati da sam ja jedna velika plašljivica da ne kažem   

ali kad bi moj muž bio pored mene na porođaju i držao me on za ruku a ne ja onu šipku ili kako li se već zove rodila bih mu desetoro djece…..

Na prvom porođaju u 02h nij ebilo žive duše na trećem spratu i on se ušunjao u onu sobicu za babice i sve gledao…da sam bar znala da je tu da i ja njega gledam da mi da snage možda bi bila prisebnija i možda bih se pravilno napinjala a ne u obraze,i možda beba ne bi zaglavila….i ruku povrijedila

ali sa j sve ok…

Ja spadam u kategoriju onih koje ne bi zelele da im muz prisustvuje porodjaju, a i znam 100% da bi pao u nesvjest