Svi koji su iole zagrebali u ovu priču su vise nego svesni koliko je očajno stanje u vrtćima, zaista očajno!!! Krajnje je vreme da se stvari promene!!!

Drustvo nam se klima i raspada sa svih strana, a niko se puno ne uzbudjuje zbog toga, kao u nekoj kolektivnoj letargiji.

Ljudi su, zbog sopstvene nemoći, naučili da se brane time sto ne primećuju, ne reaguju, jer, Boze mili može biti jos gore, ili se sećaju kad je bilo jos gore, pa misle kako je sad bolje nego pre.  Ako neko pokuša da iskoci iz gomile, odmah će se naći oni požrtvovani i predani gradjani koji su tu da ove “anarhične” vrate gde im je mesto. Neki su naprosto lenji da bilo šta urade. Neki su zaplašeni jer još uvek “zidovi imaju uši”. I tako generacijama…

Ovo sam i ja osetila na svojoj kozi kad sam na roditeljskom sastanku u vrtiću pokusala da ukazem na problem i da zainteresujem roditelje da se aktiviraju i zajednički istupe. Pola roditelja čak nije ni našlo za shodno da se pojave na sastanku, a pola od onih zainteresovanih i prisutnih zaista ima ozbiljnih problema sa stavom i fale im iscrpne lekcije o roditeljstvu.

Neki su samo klimali glavom…

Najžustriji su govorili o tome kako deca treba da se “čeliče” i što ih je više to je bolje, jer neće On da mu deca budu “šmrljava”. Jedan roditelj održao mi je lekciju o tome kako je ekonomska kriza i kako ova vlast daje sve od sebe. Svi su jako zadovoljni jer su im deca upisana i apsolutno ih nista vise ne zanima. 

Od ukupno 51 upisanog deteta u grupu mog deteta svega par njih je zaista zabrinuto i želi nešto da uradi.

OK, ako je to ta kritična masa, pa iz svake grupe i vrtića po njih par, to je više nego dovoljno za akciju!!!

Uostalom, nosioci promena u bilo kom društvu su uvek bili ljudi progresivnih razmišljanja i stavova!!!