Crnoj Gori nedostaje nastavnika matematike. Ukupno je u školama njih 478, od kojih su 163 nestručna. Tu se ubrajaju apsolventi, inženjeri, ekonomisti, učitelji i profesori engleskog, kazao je profesor matematike Miodrag Vučeljić iz Zavoda za školstvo na okruglom stolu koji je održan na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Govoreći o tom velikom problemu , on je precizirao je da je iz predmeta matematika 34,1 odsto nestručnog osoblja.

Akademik CANU Predrag Miranović kazao je da je ovo društveno opasan problem. Prokomentarisao je da je možda dobro da se ide u pravcu da im se, između ostalog, povećaju koeficijenti za profesore matematike, sa čime su se saglasili nastavnici koji su bili u sali.

Deset puta raspisuju oglas

Vučeljić je iznio podatak da je među stručnim kadrom, kojih je 315 – 61 nastavnik pred penzijom ili je već u penziji. Oni su završili višu školu. Ispričao je da zna za slučaj, kada je ranije bio u Kolašinu, da je tamo radio jedan penzioner kao nastavnik, jer nijesu imali koga drugo da angažuju.

„Imamo 61 nastavnika koji je u penziji ili je blizu penzije. Postavlja se pitanje ko će njih da zamijeni“, rekao je Vučeljić.

Kazao je da je ovo veliki problem i da nije siguran kako će se riješiti.

Tokom diskusije pojedini nastavnici su prokomentarisali da neke škole tokom godine raspišu čak deset konkursa za prijem nastavnika matematike.

Vučeljić je rekao i da je izazov što institucije koje se bave matematikom ne sarađuju u dovoljnoj mjeri.

Akademik CANU Milojica Jaćimović smatra da je ovo teška situacija. Matematiku, naveo je on, počinje da predaje ko god hoće.

„Nije baš do kraja tako, ali se pojavljuju te razne profesije. Ne školujemo dovoljno nastavnika matematike da bismo riješili taj aspekt problema“, kazao je akademik.

Na državnom takmičenju i nula bodova

Tokom diskusije nastavnici i profesori sa PMF-a su mahom polemisali o načinu na koji se organizuju takmičenja iz ove oblasti. Dok su nastavnici osnovnih i srednjih škola stava da univerzitetski profesori sastavljaju teške zadatke za državno takmičenje, neki se sa tom konstatacijom nijesu saglasili. Nastavnici iz osnovnih škola su kazali da se dešava da odlični đaci na takmičenjima dobiju malo bodova, na nivou ocjene tri. Ima i nekih koji imaju nula bodova. Smatraju da univerzitetski profesori nemaju osjećaja za koji uzrast sastavljaju zadatke, jer navodno nijesu imali kontakta sa osnovnim i srednjim školama.

„Da sam ja profesor djeci, više bih se zabrinula kako mi nijesu uradili prvi zadatak za deveti razred, da se nađe kvadrat zbira. Strašno je zabrinjavajuće da taj zadatak dobar dio učenika nije uradio – odgovorila je prof. dr Žana Kovijanić Vukićević sa PMF-a.

Rekla je da su ove godine katastrofalni rezultati testa. Istakla je i da je realno neznanje još gore. Kaže i da sve to zavisi od generacije do generacije, neka je dobra, neka ne…

„Procenat talentovanih ljudi za matematiku je mali. Ambicije roditelja su nerealne vrlo često. Često mene zovu da spremam djecu za takmičenja. Nikada nijesam na to pristala, jer iza toga stoji ambicija roditelja koja je nerealna“, rekla je profesorica.

Dodala je i da imaju udžbenike i materijal, sa našeg govornog područja, te da ne prihvata stav da je uspjeh djece loš zato što nema literature.

„Nažalost, djeca ne rade sama. Radila sam recenzije udžbenika oni su odlični. U svojoj familiji imam bivšeg takmičara, odličan je bio, udžbenik nije otvorio. Zbirke jeste. Treba ih učiti da otvaraju udžbenike. Uvijek je lakše kritikovati“, rekla je Kovijanić Vukićević.

Zaključeno je da državna takmičenja ne mogu da budu popularizacija. Pojedini nastavnici su ukazivali da treba da postoje opštinska i regionalna takmičenja. U Srbiji, recimo, polovina učesnika dobija nagrade, ili četvrtina – i to je, kako se čulo na okruglom stolu, popularizacija.

„Na državnom takmičenju moramo da formiramo tim. Smanjivanjem zahtjeva ne dobijamo na kvalitetu“, rekla je Kovijanić Vukićević.

Nakon državnog takmičenja, najbolji đaci idu na olimpijadu. A na skupu se komentarisalo da su tamo zadaci toliko teški da ih ni nastavnici ne bi umjeli uraditi.

Dođu do šestog razreda, a ne znaju da računaju

Nastavnica Danijela Jovanović negodovala je što nadležni ne plaćaju seminare, odnosno obuke za usavršavanje.

„Svakog dana na imejl dobijemo makar jedan poziv – za toliko i toliko novca da se usavršavate. Od strane jednog broja kolega ovaj posao je biznis, a nije cilj da postane biznis“, rekla je ona, dodajući da se u propisima navodi da finansiranje treba da obezbijedi država.

Nastavnica Aleksandra Popović je, između ostalog, rekla da njihovi problemi odavno datiraju. Istakla je i da neki đaci dolaze u šesti razred, a da ne umiju da računaju, ne znaju tablicu množenja. Kazala je i da je ocjena postala jako bitna.

„Učenika ne zanima koliko zna, već hoće pet. Roditelji hoće pet. Nedovoljno je interesovanje za matematiku i prirodnu grupu predmeta što je globalni problem – kazala je ona.

Okrugli sto organizovali su CANU, PMF i Udruženje nastavnika matematike Crne Gore.

Izvor: Pobjeda