Tomić: Ne ukidaju se predmeti u srednjim stručnim školama

Istorija, geografija i strani jezici neće biti ukinuti u srednjim stručnim školama, saopšteno je iz Ministarstva prosvjete i pojašnjeno da će u određenim obrazovnim programima društveni predmeti ostati kao obavezni, dok će u drugima biti prebačeni u grupu izbornih.

Generalni direktor Direktorata za opšte srednje, stručno i obrazovanje odraslih Veljko Tomić kazao je u Jutarnjem programu RTCG kazao da su opšte-obrazovni predmeti u jednom nastavnom planu koncipirani za sve profile, i da postoji pet ključnih opšte-obrazovnih predmeta, kao što su maternji jezik, matematika, strani jezik, informatika i fizičko vaspitanje. Ostali opšte-obrazovni predmeti, u zavisnosti od obrazovnih programa, da li je to kuvar, konobar, keramičar, zidar, se dijele, i dodaju u zavisnosti da li se taj obrazovnih program odnosi permanentno na prirodnu ili društvenu grupu predmeta.

Stručne službe Zavoda za školstvo procjenjuju šta je važno za određeni obrazovni program.

“Da li je za jednog kuvara važnije da izučava, pored ovih pet predmeta, pojačano istoriju, hemiju, biologiju ili fiziku. Često se kaže da nam djeca iz stručnih škola izlaze, a da ne znaju sijalicu da zavrnu. Došlo je vrijeme da u srednjim stručnim školama akcenat stavimo na praktičnim znanjima i vještinama. To su potrebe tržišta i stalni prigovori poslodavaca da su iz škola izlazila djeca sa zavidnim nivoom teorije, ali ne i praktičnih znanja”, rekao je Tomić.

Napominje da u srednjim stručnim školama akcenat mora biti na stručnom obrazovanju.

“Uz sasvim dovoljan obim opšte-obrazovnih predmeta”, rekao je Tomić.

On navodi i da se sociologija, istorija, geografija, psihologija i filozofija, zavisno od obrazovnih programa, dodaju kao obavezan ili izborni predmet.

Predsjednik Sindikata prosvjete Zvonko Pavićević ukazao je na dva aspekta najavljenih reformi. Prvi se odnosi na strah da će kolege ostati bez norme časova, a drugi je društveni.

“Mi smatramo da ukidanjem društvene grupe predmeta naši mladi ljudi neće steći ono opšte obrazovanje. Slažem se da nam treba stručni kadar, ali ne na uštrb društvene grupe predmeta”, rekao je Pavićević.

Direktor Elektro-tehničke škole “Vaso Aligrudić” Veselin Pićurić smatra da je potrebno mijenjati koncept srednjeg stručnog obrazovanja.

“Neka zamjere svi, ali fokus mora biti naša mladost, koja mora da se uhvati u koštac i da rade posao za koji će dobiti novac, a to će dobiti ako znaju i ako imaju vještinu”, rekao je Pićurić.

On je kazao da u Americi postoji pet predmeta u srednjim stručnim školama, a u Evropi najviše osam.

“Tvrdim da moramo našoj djeci ponuditi budućnost, a to je da ih naučimo ono što će sjutra da rade. Poslodavci su dobili ulogu da oni kažu šta to treba naša djeca iz ETŠ da znaju nakon završene srednje škole”, kazao je on.

Izvor: RTCG

HiPP

Procedure i Izazovi Samohranog…

Comments

  1. Da,naravno da je bitna struka.
    Ali ,bilo bi dobro da taj kuvar zna nesto o naconalnoj istoriji,bontonu,pa nesto malo o drzavi i njenim karakteristikama,porodici,a sto da ne i tome ko je Anstajn i kakvu je hranu volio jesti i sl.
    Sve se to fino moze povezati.
    I zasto kuvar osim da bude odlican kuvar ne bi imao i dobro opste znanje ?
    Pa u strucnim skolama prof koji predaju kuvarima strucne predmete pored izvrsnog strucnog znanja imaju i odlicno opste znanje.

    • Prave degenerike od djaka.. malo po malo ce izbacivati po koji predmet ..iovako imamo Luca na pretek a znanje nam je na zadnjem mjestu u svijetu.. potvrdjeno je.. umjesto na bolje mi cemo na gore..

    • Milena Jelic-Suntic Lijepo ste sve objasnili, samo nedostaje recenica da je upravo tako koncipirana modularizovana nastava..Uče upravo koliko im.treba za opsta znanja.Ali je konacno beko imao sluha da npr.istoriju u Medicinskoj školi podvede pod učenje i sticanje opstih znanja, a ne da je djeca uče, zbog profesorice koja ne zna drugačije da ocijeni, od tačke do tačke pa ispade kao da je važnija nego anatomija..

    • Maternji Jezik
      Sve treba dozirati i prioriteti se moraju znati.
      Treba znati i povezati sve i naci sto zanimljiviji nacin da se to ucenicima priblizi i zaintrtesuje ih.
      Ali da pomenemo jos i planove i programe koji bi svakako trebali ici na doradu.
      Nemam jos uvijek iskustvo sa modularnom nastavom ali imam sa strucnim skolama prije uvodjenja modula.
      Svakako sam zagovirnik znjanja i poznavanja opste kulture bez obzira na zanimanje.

  2. Istorija je nauka kao i sve druge , geografija takodje, biologija… zamislite samo kuvara koji ne zna odakle potiče ŠATOBRIJAN, ŠAMPANJAC, MAJONEZ, PICA, … a još gore da ne zna dje se nalaze zemlje iz kojih potiču …koliko je bitna struka toliko je bitno i opšte znanje.

  3. Dragi moji, na kraju balade to šta će dete da zna više zavisi od roditelja nego od školskog programa. A kako kao društveno raširenu pojavu imamo krizu roditeljstva – puno toga je palo na teret školstvu koje više ne može da se izbori sa jedne strane sa roditeljskim nasrtajima, a s druge strane sopstvenom neadekvatnošću po raznim osnovama.

    • Ивана Степанов Свркота doslo izgleda vrijeme da se vise znanja stice kuci nego u skolskim ustanovama.. mene je sokiralo i potezanje ovih izmjena u skolstvu…

  4. Osnovna skola je obavezna i u njoj djeca dobijaju opste znanje i kulturu.Koliko ce nauciti to je na njima ali cinjenica je da je jedan konobar,kuvar,zidar……u istoj toj osnovnoj skoli morao nauciti nesto o svojoj zemlji pa i o drugim zemljama i da mu za svoj posao u buducnosti ne treba utvrdjivanje gradiva iz osnovne skole nego sto vise prakse!!!

Leave a Reply