Više od tri četvrtine roditelja/staratelja (77 odsto) ima pozitivnu percepciju preporučenog kalendara vakcinacije, pokazalo je istraživanje višestrukih pokazatelja u Crnoj Gori (MIKS) rađeno u prošloj godini.

Petina žena (21 odsto) i 17 odsto muškaraca starosti 15–49 godina smatra da vakcina/vakcine iz preporučenog kalendara vakcinacije za djecu mogu dovesti do ozbiljnih neželjenih događaja nakon vakcinacije.

Prema rezultatima istraživanja, 13 odsto žena i 9 odsto muškaraca starosti 15–49 godina smatra da bi MMR vakcina mogla izazvavati ozbiljne neželjene događaje nakon vakcinacije.

U kontekstu MICS6 istraživanja, ozbiljan neželjeni događaj definisan je kao događaj koji zahtijeva bolničko liječenje ili hospitalizaciju djeteta.

Vakcinaciju je odložilo više od polovine tj. 54 odsto roditelja/staratelja, a 27 odsto njih je kazalo da je odbilo da vakciniše dijete mlađe od pet godina.

Istraživanje je pokazalo daje najčešći razlog odlaganja vakcinacije bio je bolest djeteta u vrijeme predviđeno za vakcinaciju, odnosno alergija na vakcinu ili njene sastojke. Isti je razlog najčešće navođen i kad je riječ o odbijanju vakcine.

Kada je u pitanju prihvatanje novih vakcina na preporuku pedijatra 42 odsto roditelja/staratelja izjavilo je da bi pristalo da dijete primi vakcine protiv bakterija pneumokoka ili humanog papiloma virusa (HPV) ako ih je preporučio pedijatar, a 36 odsto njih bi pristalo da dijete primi vakcinu protiv rotavirusa.

U okviru istraživanja prošle godine ispitano je ukupno 3.826 domaćinstava u čitavoj zemlji i dodatnih 854 domaćinstva u romskim naseljima.

Posljednji put je ovo istraživanje u Crnoj Gori sprovedeno tokom 2013. godine. Podaci dobijeni iz istraživanja koriste se za procjenu napretka Crne Gore u postizanju Ciljeva održivog razvoja i relevantne nacionalne strategije, kao i napretka zemlje u sprovođenju Konvencije UN-a o pravima djeteta.

MIKS istraživanje koje je MONSTAT u Crnoj Gori tokom 2018. sproveo uz tehničku pomoć UNICEF-a, i finansijsku podršku Vlade Crne Gore, UNICEF-a i UNHCR-a, jasno ukazuje na oblasti u kojima je potrebno dalje raditi, a one se prvenstveno odnose na rani razvoj djece, dječju zaštitu, obrazovanje, zdravlje i život u čistom okruženju.