Carski rez iz mog ugla

carskiPIŠE: mama Marija

Puno se govori o prednostima i manama carskog reza. U nekim slučajevima žene nemaju izbor, u drugim željele bi carski rez kako bi izbjegle porođajne bolove.

U medijima, često, u cilju ukazivanja na prednosti prirodnog porođaja, odnosno odvraćanja žena od ideje da se porode carskim rezom ako nije neophodno, ide se u drugu krajnost.  Čitala sam tekstove u kojima su iznijete samo negativne strane carskog reza. I onda se zapitam, da li se prilikom njihovog objavljivanja vodi računa o nama, ženama koje nijesmo ili nemamo mogućnost izbora?! Ovdje bih posebno pomenula buduće mame, koje znaju da je pred njima carski rez, ali još ne znaju kakvo je to iskustvo, šta ih očekuje… Zar ih ne bi trebalo o svemu obavijestiti na suptilan, izbalansiran način, i o prednostima i o nedostacima?! U pomenutim tekstovima, one nijesu ciljna grupa i potpuno je zanemaren uticaj onog što je napisano na njih.

Istina je da svaka žena nosi svoje iskustvo. Ja govorim sa aspekta žene koja je imala dva medicinski indikovana carska reza.

Ne znam kako izgleda prirodni porođaj. Ne umijem prepoznati prave kontrakcije. Nijesam iskusila porođajne bolove. Znala sam dva dana unaprijed datum kada ću se poroditi. Prošla sam pripreme, uveli su me u salu, zaspala sam, probudila se, osjećala sam bolove u predjelu reza, imala sam mučnine i groznicu nakon anestezije, ali to je trajalo veoma kratko, iste večeri počela da ustajem, već narednog dana sama odlazila do toaleta, i poslije par dana sam se osjećala kao da nijesam bila podvrgnuta hirurškoj intervenciji. Ukratko to bi izgledalo tako.

Ipak, ni jedna majka neće na ovakav način opisivati svoje iskustvo. Nebitno koliko je godina prošlo, taj osjećaj se ne može promijeniti. Sa jednakom emocijom pričam o svojim iskustvima sada, kao i prije par godina. Osjećam samo zadovoljstvo dok se prisjećam, znam da sam kratko imala bolove, manje nelagodnosti koje sam navela, ali to je toliko zanemarljivo i nebitno u mom sjećanju naspram svega onoga što je uslijedilo.

Nije važno da li je prvi ili svaki naredni porođaj, trema je neminovna. Znala sam šta me očekuje, s nestrpljenjem iščekivala, po ulasku u deveti mjesec činilo mi se svakog dana ću dobiti bolove. Dan za danom, odlazila sam na spavanje sa mislima da će to konačno sjutra biti. Približavao se termin, a bolova nije bilo. Ustvari postojao je pritisak, neko probadanje, realno ili umišljeno, tek svakog dana sam bar jednom kontaktirala svog doktora. CTG nije pokazivao kontrakcije, iako sam ja to željela. Bližio se termin porođaja i zakan je carski rez. Željno iščekivani trenutak je bio tu, a trema sve veća. U trenutku saznanja konkretnog termina javljala su mi se pomiješana osjećanja. I dalje sam jedva čekala da se to desi, a pošto je već bilo izvjesno, opet bih možda imala ideju da se sve malo prolongira, iako sam znala da ne može. Konfuzija u mislima i osjećanjima, karakteristična za trudnice, bila je prisutna u svom punom sjaju. Još se živo sjećam svakog detalja, pripreme, pitanja koja mi je anesteziolog postavio u sali, olakšanja kada sam vidjela svog doktora, trenutka kada su i stavili masku na lice, osjećaj pospanosti, ….. i dozivanje mog imena. Znam da su mi oči otvorene, ali ne uspijevam da sklonim maglu. Još uvijek ne znam gdje sam, ali pokušavam odebljalim jezikom da pitam da li je sve prošlo dobro. Već nakon sat mozak je bio potpuno bistar, razgovarala sam sa sestrama i doktorom. Nakon dva sata započela sam priču sa cimerkom. Uveče uz napor i pomoć medicinske sestre ustala sam i napravila par koraka. Narednog jutra ustala sam sama, držeći se za krevet čekala sam par minuta da vidim da li sam spremna i potom digla sidro, razvila jedro i bez pomoći grabila ka toaletu. Već po izlasku iz bolnice nije bilo nikakvih tegoba osim blagog zatezanja u dnu stomaka. Dakle, ukoliko sve protekne kako treba, oporavak nakon carskog reza nije predug, nije bolan, nije strašan.

Za mene, najveći nedostatak kod porođaja carskim rezom je taj što nijesam vidjela svoju djecu odmah po rođenju. Nijesam tražila spinalnu anesteziju, jer dvadesetčetvoročasovno strogo mirovanje nakon intervencije, činilo mi se još nepovoljnijom varijantom. Ovako su mi bebu donijeli nakon par sati. Odmah se započelo sa uspostavljanjem dojenja.

Nakon carskog reza u bolnici se ostaje duže nego nakon porođaja prirodnim putem. U prvom trenutku to može izgledati kao otežavajuća okolnost, međutim za to vrijeme se oporavite taman toliko da po izlasku iz bolnice možete na pravi način da se posvetite svojoj bebi.

Drage mame, ono što je prirodno uvijek je bolje, ali ako ne može tako, ne brinite, ne plašite se, bićete spremne da odgovorite najvažnijem pozivu u životu na pravi način, jer vam je vaša majčinska ljubav pokretač. Sve prednosti i mane i jednog i drugog načina porođaja gube na značaju onog trenutka kada uzmete svoje čedo u ruke. Zato, uživajte u trudnoći, ne dozvolite da vam najljepši i najradosniji period u životu remeti bilo kakva priča sa stane, sve što vam je potrebno nosite u sebi.

HiPP

Procedure i Izazovi Samohranog…

Comments

  1. Carski rez je izbor ginekologa a ne porodilje. Priče o porođajnim mukama kroz koje prolaze kvazimučenice u naporu da ovjenčaju sebe zaslugama stvara odbojnost i strah prema porođaju kod budućih majki. Uz ostale prilike to odlazak ginekologu čini da žene “naručuju” carski rez. Carski rez je operacija, hirurški metod, i ima posledice sa kojima treba upoznati žene. Takođe je carski rez carski jer šta bi bilo sa ženama koje moraju tako
    Meni je lično muka od priče ja bih voljela na carski kao da je to feniranje…

  2. Ja sam jedan carski pre 7god…Ne daj boze kao invalid I Kako boli,dva dana u krevetu ni mic tamo ni mic ovamo i gladuj 2 dana …sad sam opet trudna ,pred kraj 9 svaka me kost boli a strah me je od bola,uzpanicim se od konstantnog bola…u frku sam..Ne znam kojim putem ovaj put da se porodila …pod nož opet,užas a prirodni ne znam da li bi podnela tu bol…inače imam panično poremećaj..u grču sam frci.

  3. Ja sam otisla da se porodim prirodno ali sam zavrsila na carski jer je beba bila prekrupna i zaglavila se u karlici,tome sam se najmanje nadala.Posle sedam dana kao da nista nije bilo,neko ne podrzava carski neko da,jeste lakse jer nema bolova ali u mom slucaju je drugacije ja sam iskusila i prirodne bolove mada kako za koga..zalim jedino zbog toga sto nisam mogla da vidim svoje dijete odmah ali kada nemas izbora tako je..

  4. Unfollow post , dosadne ste hahaha…pola se šalim…peticija za epidural na teret fonda i onda nek biraju prirodan sa ili bez,a carski je zna se za koje situacije…bio je jedan stari ,dal je bio hirurg, u Niksicu, Djuro Talijan (bio je Italijan) kad bi ga pohvalilib kako je dobro operisao nekoga rekao bi: “Ćus dobro, sve je dobro,al najbolja je ćitava ćapra”

  5. Ja sam osjetila porodjajne bolove, ali zavrsih na operacionom stolu i slusajuci “carksi je carski” dozivjeh sok od jacine bolova, pritom tri dana ni makac iz krevrta. Jedna stvar koji mi je olaksala situaciju je sto sam bila budna (spinalna anestezija).
    Ja nisam bila priopremljena na taj intezitet bola i lose sam podnijela.
    Pretuzna mi je rasprava na temu jacine bola jer svako je na svoj nacin dozivio i prozivio porodjaj.

  6. Tri carska i super sam prosla,jedina mana sto nisam odmah djecu vidjela,dr he znala da mi je to zelja pa posle treceg dok se jos nisam skroz razbudila mi je donijela bebu i naslonila na lice,momenat koji se ne zaboravlja.Sto se rice oporavka sjutra dan sam ustala kad je posjeta dosla.Sve se moze kad se hoce

  7. Citate li vi tekst ili na osnovu naslova komentarisete?! Sve potpisujem ovo iz teksta, dva CR sam na isti nacin prosla. Kada su lekari i kasnija nega dovoljno strucni i kada slusate njihove savete i uputstva oporavak je skoro pa jednako lak kao posle prirodnog porodjaja. Ni u cemu vas CR posebno ne ogranicava. A valjda i kada dva dana posle prirodnog porodjaja dodjete kuci, ne ocekuje se da odmah nosite teske terete, ribate kuci uzduz i popreko i skacete na sve strane, nego da se neko vreme od takvih napora postedite. E to je isto ono sto ne smete ni posle carskog. Naravno da smete i da nosite bebu i da je ljuljuskate i kupate…od ta 3-4kg u rukama vam nece konci popucati. Ne prepadajte zene i ne osudjujte tudje odluke tako olako.

  8. Bravo!
    Prosla sam i jedan i drugi nacin radjanja-porodjaja, i jednako mi je lijepo sjetiti se oba.
    Jedan i drugi imaju svoje dobre i lose strane,ali nakon par dana je opet najbitnije da je gotovo sve i da smo zdravi i srecni.
    Buduce mame,srecno!!!

  9. Imala sam tri prirodna porođaja, istrpela porođajne bolove kao sve žene, u prva dva mi je bila zalijepljena posteljica, pa mi radjena revizija, mnogo gore muke i bolovi nego sami porođajni… Kod trećeg od nasilnog porodjaja bebi pukla pluća, jedva prezivjela… Ne bi se carski zvao carski da je loš… Jer sve može biti dobro, kao što i Sve može poći naopako. Najgore je to što nemate pravo izbora porodjaja, da žena sama bira kako želi da se porodi. Za četvrti porodjaj planiram carski, po svaku cijenu, još sam istraumirana poslednjim porodjajem kad mi je beba bila ugrožena, sa hematomima po glavi, pukla pluća.. Jedva opstala… A DR. glume nervozu, deru se na porodilje.. Da ne pričam dalje.. Sve ima prednosti i mane.

Leave a Reply