Pismo jednogodišnje bebe svojoj majci

majakibeba9

PIŠE: Aleksandra, CreaCtive blog

Draga mami,

vidim da ti ponekad neke stvari oko mene nisu jasne i da se zbog njih uznemiriš. Znam da me voliš i da je to zato što mi želiš dobro, ali nešto mi te tada bude žao, mami. Poslušaj zato šta imam da ti kažem.

Možda misliš da je moj sam dolazak na svijet bio snažan i buran. Možda te je puno boljelo. Razumi me, mami. Kao da me je neka sila tjerala da izađem iz tvog stomaka, a da ja to nisam ni tražio. Meni je bilo tako lijepo kod tebe, onako ušuškanom i sigurnom. Ti si disala umjesto mene, jela si za mene. Čuvala si me od svih prepreka i upoznavala sa svijetom.

Kažu da sam izašao u momentu kada sam ja bio spreman da i sam upoznam svijet van tebe. Ne znam da li je to zaista bilo tako, ali istina je da me je puno toga u jednom momentu preplavilo. Odjednom sam morao da dišem, da znam kada sam gladan, da slušam i gledam toliko toga oko sebe. I zato izvini ako sam u početku često plakao. Govorili su ti možda da je to samo zato što sam gladan, ali drago mi je da im nisi uvijek vjerovala. Često je to bilo i zato što mi je toplo ili hladno, zato što me je nešto žuljalo, zato što mi je bilo previše utisaka. A vrlo često i zato što sam želeo tebe, mami. Jel da da je moje plakanje lako prolazilo kada me uzmeš u svoje naručje?Tvoj zagrljaj je za mene magičan, zapamti to. Nekako sam navikao da se najsigurnije osećam kada tebe osetim i nanjušim.

Znam, bilo je u početku dana kada mi čak ni tvoj zagrljaj nije pomagao. Pa sam nastavljao bjesomučno da plačem, a ti si se zbog toga ponekad osjećala neadekvatnom. Nemoj mi zamjeriti, mami, ni ja ne znam kako bih ti te dane objasnio. Neki to zovu grčićima, a ja, vidiš, nisam ni siguran da li je to to. Gledajmo na te dane kao prvu pripremu na ono što će me u životu često čekati – situacije koje mi neće prijati, i u kojima neću uvijek neku logiku vidjeti. Ja ću se tada truditi da mi bude dovoljno to što se ti trudiš i što si tu za mene.Posle su počeli ti čuveni zubići. Uf, mami, znam da si u nekim trenucima pomislila kako sam nesnosan, zbog sve one moje nervoze. Neću ovo, neću ono. Glasno vrištanje bez razloga, pa još glasnije, pa još glasnije. Ali, probaj samo da zamisliš kako je meni u tim trenucima bilo. Boli me, žiga me, ništa mi nije po volji, a ne znam kako to da ti pokažem. Joj, ne ponovilo se. A ponavljaće se, znam.

A onda to čuveno spavanje. Mučenje od prvog dana, sjećam se. Pa se pitaš da li mi je toplo? Da li mi je hladno? Da li me nešto boli? Da li sam ružno sanjao? Pa tako hiljadu pitanja. Ponekad si potrefila šta mi smeta, ali vrlo često nisi. Zato što nisi ni mogla. Ništa mi nije falilo, ali sam se opet budio. Zato što sam mali. Zato što u toku dana toliko toga primim u ovu svoju glavicu, da me ona tjera da i noću malo ustanem da sve te podatke obradim. A ponekad toliko jako ne mogu da dočekam da se sjutra opet igram, da noću ustanem to da uradim. Baš ja znam šta je dan šta je noć. Vremenom sam možda to i naučio, ali zašto baš uvijek moram da se igram samo danju, a ne i po mraku? Ta vaša odrasla pravila ponekad baš smaraju.

I noša je posebna priča, znam. Lijepo smo se od starta družili, pa mi je onda odjednom dosadila. Otkrio sam puzanje, pa hodanje. Nemam ja strpljenja, mami, da sjedim i čekam da piškim. Toliko toga je oko mene za istražiti. To si i sama shvatila, kada sam opet počeo sa nošom da se družim, jer sam shvatio da na njoj mogu par minuta baš lijepo da predahnem. Nije mi još uvijek jasno šta se od mene očekuje da na njoj radim, ali budi strpljiva, naučiću ja.

Znaj da je moj život postao mnogo zanimljiviji od kad sam prohodao. Jaoj, mami, ne znam gdje prije da gledam, šta prvo da pipnem, bacim. Isprobavam zvuke, začikavam Zemljinu težu, učim da se krećem po taktovima muzike. Toliko je toga za istražiti. I ne sviđa mi se kad me u tome ograničavate. Pokušaš ponekad da mi objasniš zašto nešto ne mogu da uradim i osjećam da se tada plašiš da se ne povrijedim, ali ne razumijem ja baš to što mi pričaš. No, budi uporna, valjda ću jednom shvatiti. Samo mi nemoj puno braniti, molim te, mami. To bi mi bila najveća kazna.

Samo me voli i to mi pokazuj.
Budi strpljiva sa mnom, naučiću.
Ne zabranjuj mi puno, već mi pokaži kako i šta mogu.
Upoznaj me dobro. U nekim stvarima sam drugačiji od druge djece.

I daj, zagrli me još jednom, mami, i ne brigaj brigu! Biće sve samo još bolje, vidjećeš!

Tvoj učitelj života!

HiPP

Procedure i Izazovi Samohranog…

Leave a Reply