Halo, djeco, da li me čujete?

tvPIŠE: Sandra Todorović, Mondo

Da sam imala mobilni telefon kada sam bila dijete, to bi za mene bilo jednako beskrajnom putovanju u svemir sa iskusnim vodičem. Nažalost, tehnologija, svaka u svoje vrijeme, iskoči pred nas kao vesela aždaja na štrafte, da nas zabavlja dok je se ne zasitimo i pređemo na sledeći nivo.

TV u boji je za mene bilo čudo tehnologije. Kutija u kojoj žive moje omiljene emisije i jedan crtać dnevno u 19.15. A telefon… Mnogo sam voljela tu spravu. Pamtim je kao nešto na čemu je vazda stajao katanac, jer sam pravila ogromne račune pričajući satima sa drugaricama sakrivena iza trosjeda. Izlazak iz kuće, igranje u dvorištu je za mene ipak bilo nešto najvažnije i neodložno, osim ako nisam bolesna.

Od prvog mobilnog telefona koji je izgledao kao digitron, do ovog pametnjakovića koji je promijenio mnogo toga. Neke stvari mi je neopisivo olakšao, ali njegovo prisustvo u mojoj kući, u rukama moje djece, anuliralo je moj autoritet i prisustvo u njihovim životima. Problem sa kojim ne umijem da se izborim. Pokušala sam da im objasnim da je gledanje u ekran koji trepće nezdravo i da bi trebalo da više vremena provode napolju.

Da, mama, ali svi imaju androide. Njihove mame njima ne brane.

Ja sam zla majka.

Dok sam se okrenula da promiješam ručak, svi su opet držali telefone u rukama.

Izvedite kuče napolje, eno je stoji pored vrata, samo što ne progovori. Hitno joj je.

Rekoh, izvedite kuče.

Djeco, kuče!

Umirem od neizlječive bolesti, imam još tri dana života i eno ga crveni vanzemaljac na simsu povraća dugice.

Da li me neko čuje?

Samo da pređem još jedan nivo. Nije red na mene, sad ona treba da izvede kuče.

Nije ni moj red, ja tek treba sjutra. Sad je njegov red.

A, tako… Dajte mi svi telefone i izvedite kuče. Ponesite i đubre, moraću da čekam još ko zna koliko nivoa dok ga neko ne iznese.

Pomislih na trenutak da im je doprlo do njihove dječje svijesti da treba da se uči, pročita lektira, pospremi soba, pojede ručak koji svaki dan nađem kako sam ga prethodno veče ostavila, međutim, ništa od toga se ne dešava. Mjesecima…

Kada nisu htjeli da jedu, pokazivala sam im slike izgladnjele, polumrtve djece u Africi, pa ih je to dovoljno dotaklo i podstaklo da nešto pojedu. Sada nisam znala šta da im pokažem. Fejsbuk, Viber, igrice su zamijenile sve obroke, svo učenje i obaveze. Apsolutna hipnoza.

Svaka moja inicijativa da igramo društvene igre, slažemo slagalice, gledamo film, čitamo zajedno, bila je propraćena zgađenim pogledom naspram procjene koliko je to dosadno u odnosu na one divne male ekrane na kojima se nešto mrducka. Ako im uzmem telefone, neću moći da ih pozovem dok sam na poslu, pa ću se od brige pojesti.

E, pa, neće moći! Danas prestaje ta majmunska opsesija androidima!

Draga djeco, od danas se igramo veselih devedesetih!

Juhu, je l’ ima aplikacija za to?

Ima, sad ću da vam podijelim nove telefone iz devedesetih.

Jao, mama, hvala ti. Imaćemo svi nove telefone. Ti si najdivnija!

O, nema na čemu, za moju djecu samo najbolje. Zapravo to su stari telefoni, ali oni su čudesni, vidjećete. Sa tim telefonima ćete imati bolji uspjeh u školi, kuče će izlaziti redovno napolje, vi ćete izlaziti redovno napolje, soba će biti uredna i imaćete još vremena nešto da pročitate.

Ma, nemoguće da sve to može preko telefona da se odradi.

Garantujem životom! Do raspusta i nakon raspusta se igramo te igre. Bićete druga djeca, obećavam vam.

Mama, šta je ovo, boktemazo? Ima ekran dva centimetra, nije ni u boji.

Moj nema ni Fejsbuk ni igrice. Vidi kakav je grozan, svi će mi se rugati.

Moj ima punjač kao cigla. Vidi i zaklapa se napola!

Moj savjet vam je da kažete drugarima da je to čist hipsteraj i da je u pitanju jedna igra u kojoj vas oni nikada ne bi pobijedili. Ni za sto života. Dakle, imate opciju da pozovete, da se javite, pošaljete i primite SMS. E, da, imate i digitron ako nešto treba da izračunate. Tako.

Karte, monopol, riziko, šah i knjige su vam na polici. Gajtan od TV nosim sa sobom na posao. Zovem vas za dva sata taman da čujete kako vam zvone telefoni. To se zove polifonik melodija. Jako simpatično.

Ugrijte ručak oko pola jedan.

Ljubi vas mama.
 

HiPP

Procedure i Izazovi Samohranog…

Comments

  1. Kod nas telefoni nisu zabranjeni ni u toku skolske godine. Naravno, ne moze se uciti uz telefon, ali ako se zavrsi domaci i nauce lekcije na vrijeme, ne vidim razlog zasto bih im branila da se malo zabave i na taj nacin.

Leave a Reply