Ljeto za pamćenje

ljetozapamćenje

Prenosimo: Blog Summer playground

Kada sam ja bila dijete, ljeto je počinjalo oko 20. juna, čim bih se vratila iz škole, ostavila udžbenike i izvadila svih deset knjiga školske lektire za narednu školsku godinu. Ljeto je značilo beskrajne jurnjave dvorištem i ulicom, vožnje biciklima i po suncu i po pljuskovima (Sjetiće se moja rođaka odlično jedne takve, sa točkovima bicikala potpuno zagnjurenim u blato, zato što smo baš pred pljusak odlučile da istražujemo nove staze.), večernje logorske vatre, sladoled za doručak, ručak i večeru, mamine povike da se vratimo kući prije mraka…

Ljeta ovih dana, ovih godina, kao i sam život, izgledaju nekako… ne znam… zauzeto. Svi smo na rasporedu, i to poprilično tijesnom. Iako ni suprug ni ja nemamo tipične poslove, opet smo nekako uspjeli da popunimo svaki minut u 24 sata koji su nam na raspolaganju. I mišicama smo, naravno, smislili gomilu aktivnosti kojima bi trebalo da se bave i ako bilo koju propustimo, loši smo roditelji, rezonujemo.

A šta ako odlučimo da vratimo ono ljeto naših djetinjstava, i za nas i za mišice? Šta ako odlučimo da ova dva naredna mjeseca nećemo žuriti? Šta ako vratimo malo magije, ako zažmurimo na crno ispod nokta, ako dozvolimo sladoled za večeru i čitav dan proveden u parku bez griže savjesti? Da ovo ljeto bude pravo, ljeto uživo, kakvo mi nedostaje već, čini mi se, čitavog života?

Želim da mišice dožive divne stvari ovog leta i da ih ne zaborave.

– Kada se probude, mogu da budu same u dnevnoj sobi dok se mama i tata izležavaju. Mogu da pojedu samo po bananu dok mi ne ustanemo. I da puste crtaće,  ukoliko baš to žele.

– Ako negdje krenemo, ne moramo tamo i da stignemo, ukoliko nešto interesantno  počne da se dešava na samom putu. Radost je u putu, ne u cilju. Radost je dan bez  agende.

– Kada izađemo u park, nećemo nositi igračke. Grančice, trava i kamenčići mogu biti sasvim dovoljni za igru i maštanje.

– Napravićemo piknik.

– Spavaćemo popodne. Svo četvoro.

– Uvijek ćemo jedni drugima na svako pitanje odgovarati sa da. Da li možemo još da ostanemo u parku? Da. Hoćeš li da mi pročitaš Sniježnu kraljicu od 50 strana pred  spavanje? Da.

– Izbacićemo pravila. Ovog ljeta mišice ne moraju u 8 u krevet, pa ni u 9. Ran odlazak na počinak je precijenjen. Da vidimo koliko ćemo nas dvoje izdržati.

– Smišljaćemo samo naše priče.

– Smišljaćemo samo naše igre.

– Brčkaćemo se u kadi.

– Posmatraćemo zalaske sunca, brojaćemo zaludno zvijezde.

– Možda i pokisnemo.

– Možda ispunimo neki san koji već dugo sanjamo.

– Vratićemo se jednostavnom i lakom, jer je ljeto upravo takvo. Doručak na terasi,   činija sladoleda, limunada sa lavandom, cvijeće na terasi, škiljenje na  suncu, šetnja  u  sumrak, beskrajni razgovori.

– Dovešćemo prioritete u red.

– I bićemo prisutni svakog trenutka, jer, iskreno, gdje je bolje nego ovdje i sada?

Ovaj život, ovo ljeto, više su nego dovoljni.

HiPP

Procedure i Izazovi Samohranog…

Leave a Reply