Važnost kalcijuma u toku trudnoće i dojenja

PIŠE: Amela Ivković O’Reilly, dipl. nutricionistkinja

kalcijumNaše kosti sadrže 98% naših zaliha kalcijuma, naše zubi 1%, a preostalih 1 % igra važnu ulogu u zgrušavanju krvi, prenosu nervnog impulsa koji reguliše rad srca i kontrakciju mišića. To je esencijalan makromineral – potreban  u velikim količinama – i nutrijent posebno tokom perioda prije začeća, trudnoće i dojenja.

Istraživanja pokazuju da se rizik od preeklampsije (povišeni krvni pritisak  nakon 20 sedmice trudnoće, praćen povećanjem bjelančevina u urinu) smanjuje za značajnih 52 % kada se uzima prenatalni dodatak kalcijuma.

Ako vaše tijelo ne dobija dovoljno kalcijuma za vaše potrebe i razvoj vašeg djeteta, potrebe bebe imaju prednost. Kalcijum će se izlučiti iz kostiju, ojačati bebine rastuće kosti i zube, srce, mišiće i nervni sistem. Nakon porođaja beba će uzeti znatnu količinu kalcijuma iz majčinog mlijeka, tako da je veoma bitno za dojilje da jedu namirnice bogate ovim mineralom. Međutim, apsorpcija se povećava tokom trudnoće i dojenja, tako da nema potrebe za povećanjem unosa kalcijuma iznad dnevene preporućene doze prije trudnoće.

Minimalna preporuka za ukupni unos kalcijuma za odrasle žene do menopauze je 1000 mg dnevno. Tinejdžeri trebaju veći unos – 1300 mg svakog dana, najmanje.

Efikasna  apsorpcija je ključni problem sa unosom kalcijuma, a to zavisi od drugih minerala koji trebaju da budu prisutni u pravim omjerima.

Ravnoteža magnezijuma i kalcijuma od vitalne je važnosti za zdravu funkciju, a posebno kako bi se spriječila kalcifikacija i formiranje depozita kalcijuma od čelijskog niova do tkiva i organa. Omjer ne veći  od 2:1 kalcijuma i magnezijuma je potreban tijelu za optimalno funkcionisanje. Silicijum je takođe važan jer povećava apsorpciju svih drugih minerala u organizmu, posebno za remineralizaciju kostiju i sva strukturna tkiva. Kako starimo nivo silicijuma opada. Dobar izvor silicijuma su ovas,, čaj od preslice, repa i cvekla. Žene koje dobiju djecu u kasnijoj dobi, trebaju dopuniti silicijum, kao dio njihove svakodnevne ishrane. Vitamin D reguliše  apsorpciju kalcijuma iz crijeva, što je tjelesni  primarni mehanizam za povećanje njegovog niova tokom trudnoće i dojenja.

Broj namjernica koje sadrže  bioraspoloživih izvor kalcija nije toliko ograničen kao što možda mislite.

Puno kalcijuma možete naći u ribi sa kostima, smokvama, urmama, pasulju i ostalim mahunarkama, orašastim plodovima (posebno orasi, lješnici, bademi, brazilski orasi), sjemenkama ( susam, čija sjemenke, suncokret), rogaču, zelenom lisnatom povrću (kelj, raštan), šparogama, avokadu, alga i žitaricama. Osim esencijalnih hranjivih stvari koje nalazimo u povrću, ono je takođe bogato sa zaštitnim spojevima kao što su antioksidanti, što je još jedan bitan razlog  da pokušate jesti raznoliko povrće svaki dan. Žene koje imaju problema s probavljanjem brokule ili drugog povrća mogu ih malo više kuvati, a time neće umanjiti sadržaj kalcijuma u njima.

Tahini – mljeveni susam, hummus, miso, pivski kvasac, molasa i sardine su hrana  bogata kalcijem i treba da budu dio redovne ishrane. Mnogi od tih nemliječnih izvora sadrže pravilan udio magnezijuma koji je  potreban  tijelu za optimalnu apsorpciju kalcijuma.

Mlijeko i mliječni proizvodi su bogat izvor kalcijuma, ali neki od nas absorbuju otprilike trećinu kalcijuma iz tih namirnica. Većina ljudi nema  dovoljno enzima laktaze, potrebnog za probavu mlijeka. To uzrokuje želudačne smetnje koje inhibiraju apsorpciju kalcijuma (i ostalih hranjivih stvari).

Žitarice su bogate kalcijumom ali fitinska kisjelina koju sadrže zaustavlja njegovi apsorpciju  ili visoka konzumacija kofeina. Pasulj, orašasti plodovi i sjemenke imaju relativno visok sadržaj fitinske kisjeline, ali tradicionalni način pripremanja odnosno kuvanja, može ublažiti njen efekat.

 

HiPP

Procedure i Izazovi Samohranog…

Leave a Reply