Zabrinutost oko količine mlijeka

PIŠE: Tereza Kiš Miljković, savjetnica za dojenje

Ukoliko majke počinju avanturu zvanu dojenje sa određenim predrasudama o načinu dojenja, preciznije o tome koliko često treba dojiti bebu i koliko podoji moraju da traju, jako lako se nađu u problemu zvanom “Imam li dovoljno mlijeka?”.

Bebine navike u sisanju su različite tako da ritam koji je jednoj bebi odgovarajući može da bude potpuno neodgovarajući za drugu. Količina mlijeka koju majka stvara zavisi od učestalosti podoja i efikasnosti kojom beba sisa.

Ukoliko beba kvalitetno sisa to sisanje će izazvati reakciju u maminom tijelu tj hipofiza će početi da ispušta dva hormona, oksitocin i prolaktin. Prolaktin je hormon koji utiče na stvaranje mlijeka. Što beba češće i efikasnije sisa više prolaktina se ispušta u organizam i dojke više mlijeka stvaraju. Ukoliko beba ima potrebu za većom količinom mlijeka od one koju dobija moraće ili češće da sisa ili efikasnije da bi stimulisala stvaranje veće količine mlijeka. Drugi hormon, oksitocin, utiče na kontrakcije u samim dojkama tako što gura mlijeko iz mlječnih ćelija, kroz mlječne kanale, bradavicu do bebinih usta. Ovaj proces se obično naziva Let down refleks ili refleks ispuštanja mlijeka.

Proizvodnja mlijeka je usko povezana sa pravilom ponude i potražnje. U početku mamino tijelo ne zna koliko mlijeka je potrebno bebi tako da ga uglavnom ima u izobilju i dojke su pune, a često i prepune. Čestim podojima – bar 8 do 12 podoja u 24 sata, tijelo će dobiti odgovarajuču poruku koliko to mlijeka stvarno treba njenoj bebi. Počeće da stvara onoliko mlijeka koliko je bebi potrebno. Česti ali kraći podoji (bar 20-30 minuta za male bebice) stvaraju i održavaju zalihu mlijeka mnogo efikasnije nego rjeđi ali duži podoji.

Ukoliko je majka zabrinuta za količinu mlijeka koju beba unosi u svoj organizam najbolje je da obrati pažnju na bebine mokre pelene. U toku prvih par dana po rođenju, dok još uvijek dobija samo kolostrum, beba će upiškiti svega jednu do dvije pelene. Od trenutka kada mami nadođe mlijeko beba bi trebalo da ima 6 do 8 mokrih pamučnih pelena ili 5 do 6 pelena za jednokratnu upotrebu dnevno (24 sata).

Ukoliko majka ne može da procijeni kako izgleda „mokra pelena“ onda je najbolje da uzme pelenu i da u nju sipa 3 do 4 supene kašike vode. Na ovaj način je najlakše vidjeti kako izgleda pelena u koju je beba piškila jednom.

Poslije navršene šeste sedmice broj mokrih pelena može da se smanji na 5 do 6 mokrih platnenih pelena ili 4 do 5 pelena za jednokratnu upotrebu ali će se njihova težina tj. količina urina koju beba ispiški povećati. Do ovoga dolazi zato što bebina bešika raste i sposobna je da zadrži nešto veću količinu urina u sebi prije nego što ga beba izbaci. U bilo kom uzrastu urin bi trebao da bude svijetle boje i blagog mirisa.

U prvih nekoliko dana po rođenju bebina stolica (kaka) je tamne boje i zove se mekonijum. Ovo je stolica koja se skupljala u bebinom tijelu još dok je bila u maminom stomaku. Kolostrum je prirodni laksativ i on pomaže bebi da lakše izbaci mekonijum. U toku prvih 24 do 48 sati od nadolaska mlijeka (ne od porođaja) u maminim dojkama, bebine stolice će promijeniti boju i sastav. Kada se konačno izbaci sav mekonijum bebina stolica će biti bez oblika, gustine recimo kao kašica od graška, a boja će joj biti žuta – žuto zlatna – ili djelimično zelena. Poneka stolica zelene boje je takođe normalna pojava. Miris bi trebao da je blag i da nije neprijatan.

Stolica postaje učestalija kako se bebi vraća izgubljena kilaža poslije porođaja i kako počinje da napreduje. Većina beba ce imati 2 do 5 stolica za 24 časa. Mnoge bebe zadržavaju ovaj ritam sve dok su isključivo dojene. Ukoliko je stolica mala tek da umaže pelenu onda će ih biti više u toku dana. Kada je stolica obimna onda je dovoljna i jedna stolica u nekoliko dana. Ovo je uobičajna pojava kod beba starijih od šest nedjelja. Ukoliko je broj stolica odnosno njihova količina manja od već opisane potrebno je da se obrati pažnja na broj podoja, broj mokrih pelena u toku 24 sata i napredovanje bebe. Moguće je da neka beba varira od uobičajnog ritma pražnjenja crijeva ali je takođe obavezno da se obrati pažnja na to da li beba dobija dovoljan broj podoja, da li sisa efikasno i da li dobija dovoljnu količinu zadnjeg kaloričnog mlijeka, koje je bogato kalorijama.

Mnoge bebe zadržavaju ovakav ritam praznjenja crijeva sve dok su isključivo dojene. Sporiji ritam pražnjenja crijeva može da bude sasvim normalan kod starijih isključivo dojenjih beba. Neke od njih imaju stolicu svega jednom u sedam dana bez znakova konstipacije (zatvora).

Neke majke primjećuju da im količina mlijeka u dojkama varira u toku dana. Uglavnom su im dojke punije u prijepodnevnim satima, a manje pune u poslijepodnevnim i večernjim satima. U ovakvim slučajevima češci podoji u popodnevnim i večernjim satima će stimulisati stvaranje veće količine mlijeka koja je bebi potrebna.

Lažni alarmi koji ne znače da je mlijeka malo tj. da “mama nema mlijeka”

Neke majke misle da imaju problem sa količinom mlijeka iako je količina mlijeka koju daju bebi sasvim dovoljna. Uglavnom uočavaju simptome ponašanja koje je nešto drugo prouzrokovalo ili ih brine ponašanje bebe koje je ustvari potpuno normalno za dojene bebe. Ukoliko vaša beba ima dovoljno mokrih pelena, dovoljno kaki i napreduje u težini, onda ništa od dolje navedenog ne bi trebalo da vas brine:

Beba često sisa. Mnogo beba ima jako veliku potrebu da sisa kao i da često budu u maminoj blizini. Česti podoji zadovoljavaju ove potrebe iako beba nema potrebu za većom količinom mlijeka.

Beba izgleda gladna sat vremena nakon podoja. Ljudsko mlijeko se mnogo brže absorbuje iz digestivnog trakta. Ono je takvog sastava da stvara mnogo manje opterećenje na bebin sistem za varenje od adaptiranog mlijeka tako da biva brže svareno. To je razlog zašto se bebe koje se doje hrane češće od beba koje se hrane adaptiranim mlijekom.

Beba iznenada povećava frekvenciju i/ili dužinu podoja. Bebe koje su bile pospane kao novorođenčad obično se „probude“ oko druge – treće nedelje starosti i počinju češće da traže podoje. Bebe takođe imaju i skokove u razvoju (oko druge nedelje, šeste nedelje i trećeg meseca, a i kasnije). U toku ovih skokova sve bebe traže češće podoje da bi stimulisale veću proizvodnju mlijeka.

Beba iznenada skraćuje trajanje podoja, mozda na 5 do 10 minuta za jednu dojku. Postoji mogućnost da je beba u stanju da izvuče dovoljnu količinu mlijeka jer je postala jača i iskusnija.

Beba je nervozna. Većina beba ima svoje trenutke u toku dana kada su nervoznije i razdražljive. Ovo se uglavnom dešava u isto vreme svakog dana. Ima beba koje su razdražljive svo vrijeme. Razdražljivost može biti pruzrokovana raznim stvarima, a ne samo glađu iako se često ne primjećuju. Mnoge majke nažalost pomisle da beba ne dobija dovoljno mlijeka.

Mamine dojke „cure“ malo ili nimalo. Curenje dojki nije znak da li majka prizvodi dovoljno mlijeka. Majke čije dojke cure u toku podoja primećuju da curenje mlijeka između podoja više ne predstavlja problem kada se uspostavi ponuda i potražnja.

Grudi su odjednom postale mekše. Ovo se dešava zato što se u toku prvih nedelja stabilizuje ponuda i potražnja. Dojke prestaju da budu prepunjene kao u prvoj nedelji – dvije.

Majka nikada ne osjeća let down (refleks ispuštanja mlijeka) ili taj refleks nije više jak kao nekada. Vremenom ovo se može desiti. Neke majke ne osjećaju ispuštanje mlijeka ali one mogu da nauče da prepoznaju efikasno sisanje tako što će pratiti ritam sisanja njihove bebe. Na početku podoja ritam je jak i brz da bi zatim prešao u lagani ritam, par puta beba sisa pa proguta, napravi pauzu pa ponovo par puta povuče, proguta, pa pauza i tako u krug do kraja podoja.

Beba je mjerena prije i poslije podoja ali gramaža pokazuje da nije dovoljno sisala. Mjerenje posisanog mlijeka prije i poslije podoja se pokazalo neefikasnim. Može se uzeti u obzir jedino ako se radi duže vrijeme. Čak i tada ovaj metod nje pouzdan. Bebe imaju svoj ritam kada i koliko će sisati.

Beba prihvata flašicu poslije podoja. Većina beba će rado „piti“ iz flašice i kada im je stomak pun jer sve bebe vole da sisaju. Ovo nemora da znači da je beba gladna.

Majka može da izmuze samo malo mlijeka. Izmlazanje mlijeka je vještina koja se vremenom i praksom uči. Količina mlijeka koju majka izmuze nije pokazatelj stvarnog stanja (količine) u dojkama.

Kada beba treba da počne da jede čvrstu hranu?

Majčino mlijeko je preporučeno kao osnovna hrana za bebu u toku prve godine života. Pošto se čvrsta hrana (dohrana) daje kao dodatak obroku, majke bi trebalo sve do prvog rođjendana prvo da nude dojku pa tek onda da dodaju čvrstu hranu. Postepeno se povećava količina čvrste hrane.

Nudeći bebi prvo podoj majka može da bude sigurna da beba dobija dovoljno mlijeka koje je potrebno bebi za rast. Kada beba (dijete) napuni godinu dana vreme je da se prvo daje čvrsta hrana, a podoj se ostavlja za poslije obroka ukoliko beba želi da sisa.

Noćni podoji

Bebe rastu jako brzo i zbog toga imaju potrebu da sisaju i noću. Jednako dojke mogu da se prepune ukoliko se ne prazne 5, 6 ili više sati bez prestanka u toku noći. Ukoliko se dojke prepune postoji mogućnost da dođe do mastitisa (upale dojke). Isto tako beba može imatu teškoće da prihvati dojku koja je prepunjena.

Mnoge bebe se bude noću da sisaju čak i kada prerastu naziv beba i postanu dijete. Razlozi za noćno buđenje mogu da budu: glad, rast zubica, nemir zbog nove faze u rastu bebe i usamljenost. Pored ovih razloga uvijek može da se desi još nešto. Beba koja je do skoro spavala maltene cijelu noć takođe može da počne da se budi noću zbog zubica ili iz nekog drugog razloga.

Čak i veća beba može da ogladni u toku noći. Dešava se da djeca starosti oko 9 do 10 mjeseci počnu da se bude tražeći dojku.

Postoji mnogo alternativnih rješenja koja mogu da olakšaju noćno dojenje. Bebin krevetić može da se stavi uz mamin krevet. Dušek ili vreća za spavanje može da se stavi na pod pored roditeljskog kreveta. Može da se stavi krevet ili dušek u bebinu sobu na kom se mama ispruži noću da podoji bebu pa sa njom nastavi spavanje do jutra ili je ostavi na tom krevetu a ona se vrati u svoju sobu… Moguće je i staviti jednostavo dijete u krevet sa roditeljima da se podoji i nastaviti spavanje zajedno, dio noći ili čak cijelu noć. Majka treba jednostavno da se potrudi da udovolji svojim i bebinim potrebama jer bebe tako brzo odrastu.

http://www.superbeba.com/

http://www.facebook.com/groups/dojenje/

 

HiPP

Procedure i Izazovi Samohranog…

Comments

  1. branka

    Dobar tekst, dosta informacija, svaka cast. Imam samo jednu konstataciju. Zar ne bi bilo divno kada bi zenu pogotovo prvorotku, bilo sta od ovovga naucili u KBC-u i kasnije patronazna sestra. Ja sam imala veoma lose iskustvo sa dojenjem upravo zbog neangazovanja sestara kada je u pitanju dojenje…

Leave a Reply