MOja treća trudnoća je bila rizična, pamtim je po užasnom strahu koji mi je bio prisutan svo vrijeme, i mirovanju koje me dovelo do ludila. Kao osobu koja je stalno u pokretu, i stalno nešto radi, to me dotuklo bilo potpuno. Eee, da mi je ova pamet tada bila, tada bismo počeli sa portalom, imala sam vremena na pretek:) Ali strah, non stop… Do toaleta, svaki put kad ustanem. Teško da bih mogla to ponovo da prodjem, potpuno sam bila opterecena. A stalno sam se trudila da se nesto kao malo mrdnem, pa onda “na vr’ glave” poslije toga. Imala sam hematom od drugog mjeseca i obilno krvarenje, a onda kontrakcije vec od 4 mjeseca. Uz onaj prokleti Gynipral i stalne bolove potpuno sam bila sludjena. A na kraju šta je bilo, prešla termin nekoliko dana:)

Četvti put je krenulo istim putem, samo što je hematom bio tu od prvog dana, ali i cista. Rekla sam i sebi i dr nema sanse, jos jednom onako nijesam mogla. Ponasala sam se potpuno drugacije, prilicno sam bila aktivna, ali i odmarala, napravila sam neku kombinaciju, mada je strah i dalje bio tu, svaki put kad bi se pojavili bolovi. Mada je sve bilo i lakse i izdrzljivije nego prethodni put. Isto sam pila terapiju, uz magnezijum koji sam samoinicijativno pila zbog kontrakcija. I opet termin predjen, 10 punih dana dok me carskim nijesu porodili. Jednostavno im se svima svidjalo kod mene izgleda, mada ni sama ne znam zasto jer sam u trdudnocama jos ludja nego inace

Jeste ne brini, ima ih dosta. Smao miruj i polako, to je najvaznije

On se obicno daje rano, kasnije valjda ne jer nema efekta, mada ko ce znati. Meni su ga davali jednom dnevno, npr pet dana, pa pauza