Moja bebana je odlucila da je bilo dosta, tako da smo prosle sedmice prestali. Jednostavno je jedno vece odbila da sisa poslije vecere i evo nijedno vece vise nije trazila. Sisala je 14 mjeseci i bilo je divno!

Angie said:

Evo i mene. Pet mjeseci vec, bez kapi dodatka (povremeno AD vitamini)!

Ide dosta dobro, rastemo ko kvasac!

Za nas druge opcije nije ni bilo, nemamo bocica ni formule u rezervi :)))

To je veliki plus jer mama ima vise poverenja u sebe. Flasica samo izaziva ako je tu negde u ladici.

Angie said:

Draga Tereza,

intuitivno sam znala a kroz citanje i iskustva drugih potvrdila da je to najbolje sto mogu da ucinim za svoju bebu, u tom prvom periodu. Dojila sam i pod groznicom, punih pet dana se tusirala po nekoliko puta dnevno, da ona ne trpi. Sve majke koje su dojile komentarisale su da je beba bezbjedna od hvatanja virusa, i naravno, bila je.
jedino sto bih voljela da promijenim, trenutno, je da malo smanji apetit nocu. no, dobro, i to ce proci!

Proci ce i to naravno.
Sto se tice dojenja kada se mama ili beba razbole e tek tada je jako bitno za oboje ne prekidati sa dojenjem jer se u maminom telu stvaraju antitela koja se bore sa bolescu i kroz mleko ih mama prenosi svojoj bebi.
Naprimer da uzmem tvoj slucaju kao primer:

Ti si se razbolela i tvoje telo je reagovalo povisenjem temperature, dobila si eventualno neku terapiju koju naravno nisi uzela na svoju ruku i koja je kompatibilna sa dojenjem. Tvoja beba je sigurno u vreme kada su se kod tebe pojavili prvi simptomi vec bila izlozena istom virusu. U trenutcim kada se kod tebe javljaju simptomi to je znak da je tvoje telo vec krenulo “u rat” sa virusom. U tvom mleku se vec nalaze antitela. Ako bi prekinula sa dojenjem “da zastitis bebu” dobila bi kontra efekat. Ostavila bi bebu da se sama bori protiv virusa umesto da joj i tvoje mleko pomaze.
Ako bi se kod bebe i javila reakcija na virus ona bi bila neuporedivo SLABIJA ego da ne dojis.

Isto tako kada se beba razboli nista joj ne prija toliko koliko mamino mleko bas iz istog razloga kao u gore navedenom primeru. Mama se nije rabolela jer vec poseduje u svom telu antitela na taj virus koja prosledjuje kroz mleko svojoj bebi.

Bebe se ne doje jedino ako mama mora da uzima terapiju koja nije kompatibilna sa dojenjem. U najvecem broju slucajeva za vecinu lekova postoje zamene koje mogu da se koriste da se ne bi prekidalo sa dojenjem. Kod uzimanja lekova takodje je jako vazna i starost bebe.

Ja se raspisah na ovu temu iako niko nije nista pitao

Slazem se s Mamikom. Zaista su dragocjena pojasnjenja koja daje Tereza.

Zapanjujuće mnogo ljudi ne zna ove stvari. Tako se dijele savjeti tipa: ne smijes da dojis jer si prehladjena, izgubices mlijeko jer se nerviras i slicni, a majka koja nije imala priliku da se edukuje, u strahu ce povjerovati i najbesmislenijim tvrdnjama.

Treba razbiti puno mitova, cesto nastalih iz komformizma.

Zasto, na primjer, pedijatri cesto govore majkama da je nakon nekog perioda (u drugoj godini, recimo) nutritivna vijednost majcinog mlijeka zanemarljiva za dijete, pa mnoge od njih, kao po komandi, za prvi rodjendan spremaju djeci i strateske manevre: odvikavanje od sisanja, sa sve proplakanim nocima u narucju bake i kako vec to izgleda (ne znam, iako sam nazalost prvo dojenje i ja prekinula naprecac, jer sam zbog perforacije cira zavrsila u bolnici :(.

Zasto, kad postoje validni pokazatelji da to nije tako…

Još malo o pedijatrima, dr Gojković, vrlo mlada pedijatrica je meni prije manje od godinu dana rekla da griješim što sam odlučila dohranu početi u 6. mjesecu starosti bebe. Točnije rekla mi je da zbog niskih količina željeza u majčinu mlijeku bebe treba početi dohranjivati u 4. mjesecu starosti, i da ja svoje dijete izvrgavam opasnosti da bude slabokrvno i time ga izlažem brojnim infekcijama i upalama. Nije je pokolebala ni moja tvrdnja o preporuci Svjetske zdravstvene organizacije, Unicefa, Europske unije i Udruženja američkih pedijatara da se ISKLJUČIVO doji do 6. mjeseca, već je uzvratila da se stvari u pedijatriji brzo mijenjaju ( valjda ovi u WHO-u još nisu čuli te novosti ) i da su nju tako učili i to renomirani profesori. Tu se ugrizoh za jezik, odušutih i nastavih po svome. Prvi testovi krvi u 6. mjesecu su pokazali da beba nije anemična, naprotiv.

Prava podrska je ono sto svakoj mami treba. Bez podrske ili sa dezinformacijama kojih ima mnogo lako se odustaje.

Uh, mene strasno nervira kada vidim izjave tih doktora i uopste medicinskog osoblja kako mali procenat zena doji kod nas u CG. Kao sto rekoh, sin mi je rodjen ranije i odmah prebacen na neonatologiju, ja sam ostala u bolnici 4 dana, i za to vrijeme niko nije dosao da mi uopste kaze sta treba da radim sa grudima, a ne da mi pomogne. Kao prvorotka nisam uspjela sama da se izmlazam, pa sam zvala sestru tog cetvrtog jutra jer sam vidjela da cu zaraditi mastitis. Moram reci da mi je pomogla, ali strasno je sto niko nije ni pomislio da mi da savjet ili bilo sta, a znali su da beba nije uz mene. Srecom, kuma mi je imala dosta iskustva, pa cim sam stigla kuci, odmah dosla, pokazala mi kako i sto, donijela mi pumpicu… Kada su mi prvu put dali malenog na neonatologiji da ga podojim, sestra mi ga je dala u narucje i otisla. Ja dosla kao spremna, sve iscitala, ali dzaba, kad sam ga uzela po prvi put u zivotu, sva sam se pogubila, nisam umjela da ga namjestim, on nije umio da vuce, vec bio navikao na bocicu, izmucen i slab…Zovem ja sestru, ona dodje, pokusa da ga namjesti i sjecam se da je rekla nesto kao da ne moze jer imam da li uvucene bradavice ili nesto sl (sto uopste nije bilo tacno, ali njoj valjda bilo muka da se smara). Srecom dosla je doktorka i odmah mi ga namjestila kako treba…Malo smo se mucili kod kuce dok se nismo naucili, ali posle nedelju dana je sve super funkcionisalo.
Opet oduzih, ali cinjenica je da oni valjda ne smatraju da im je to u opisu posla i da majka i beba valjda treba da odmah znaju sta da rade, ali kao sto znamo, nije bas sve tako lako…